Питања

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Финансијско управљање и контрола – Најчешће постављана питања и одговори.

Планирање активности на успостављању и развоју финансијског управљања и контроле

    • Правилник о одређивању директних корисника буџетских средстава који организују посебну службу интерних контролора и заједничким критеријумима за организацију и поступак интерне контроле директних корисника буџетских средстава и организација обавезног социјалног осигурања („Сл. гл. РС”, бр. 22/04) донет је на основу члана 66. став 6. Закона о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 9/2002 и 87/2002), који је престао да важи 04. октобра 2006. године, ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 85/2006). Изменама члана 66. Закона о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 9/2002 и 87/2002), извршеним Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 85/2006), укинут је правни основ за Правилник о одређивању директних корисника буџетских средстава који организују посебну службу интерних контролора и заједничким критеријумима за организацију и поступак интерне контроле директних корисника буџетских средстава и организација обавезног социјалног осигурања, који је на тај начин и престао да важи 04. октобра 2006. године.
    • Закон о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка и 108/13) у члану 80., поред осталог, предвиђа:

Интерна финансијска контрола у јавном сектору обухвата:

    • финансијско управљање и контролу код корисника јавних средстава;
    • интерну ревизију код корисника јавних средстава.

Члан 81. став 3. истог закона прописује да се Финансијско управљање и контрола организује као систем процедура и одговорности свих лица у организацији. Према томе, није могуће да се интерна контрола замени интерном ревизијом, јер се ради о две потпуно одвојене функције.

Закон о буџетском систему (“Сл. Гл. РС”, бр. 54/2009, … 108/2013) у члану 81. ст. 4. предвиђа да је ”За успостављање, одржавање и редовно ажурирање система финансијског управљања и контроле, одговоран руководилац корисника јавних средстава. Руководилац корисника јавних средстава може пренети надлежност за успостављање, одржавање и редовно ажурирање система финансијског управљања и контроле на лице које он овласти.” Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору (Сл. Гл. РС бр. 99/2011 и 106/2913) чл. 12. прописује да су ”Руководиоци унутрашњих организационих јединица корисника јавних средстава одговорни руководиоцу корисника јавних средстава за активности финансијског управљања и контроле које успостављају у организационим јединицама којима руководе.

Према томе, израда Плана успостављања и развоја финансијског управљања и контрола је у надлежности руководиоца корисника јавних средстава и руководилаца унутрашњих организационих јединица корисника јавних средстава, који су њему одговорни.

Кораци за увођење интерне контроле сликовито су приказани на сајту (шема успостављања система ФУК) Министарства финансија (ОВДЕ):

  • Корисник јавних средстава треба прво да спроведе самооцењивање, коришћењем упитника Централне јединице за хармонизацију – доступан је на сајту Министарства финансија (ОВДЕ);
  • Одређивање руководиоца за увођење ФУК – за кориснике јавних средстава које имају испод 100 запослених није неопходно, с обзиром да се ради о преношењу дела овлашћења постављеног  руководиоца корисника јавних средстава;
  • Оснивање радне групе, која треба да спроведе читав процес успостављања система финансијског управљања и контроле у корисницима јавних средстава. За овај корак можете користити модел „одлуке о образовању радне групе за успостављање ФУК“, који је такође доступан на сајту Министарства финансија (ОВДЕ): За кориснике јавних средстава који имају испод 100 запослених ова радна група треба да буде оперативна и састављена од мањег броја руководилаца.
  • Радна група за увођење ФУК доноси план увођења система ФУК на једном од својих првих састанака, одмах по конституисању. Модел плана активности на спровођењу ФУК такође је доступан на сајту Министарства финансија (ОВДЕ). Подразумева се да сваки корисник јавних средстава прилагођава овај план својој тренутној ситуацији и потребама.

За све пословне процесе у сваком кориснику јавних средстава, предвиђене актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, потребно је прописати начин на који се обављају, како би сваки запослени, а нарочито новозапослени, могао лакше и брже да их спроводи. Неки од ових процеса су већ прописани, тако да није неопходно, само због процеса увођења ФУК, мењати постојеће процедуре, већ их треба допунити одређеним елементима (назив и циљ процеса, очекивани резултати, ризици који утичу на остваривање циљева, као и начин третирања утврђених ризика – увођењем интерних контролних активности, поделе дужности и одговорности). Корисници јавних средстава који имају испод 100 запослених највероватније имају мањи обим процеса, тако да је лакше сагледати све ове карактеристике.

По завршетку претходног корака и сагледавању одређених ризика, стичу сеуслови за израду регистра ризика, чији образац можете добити упућивањем захтева Министарству финансија.

Након успешно спроведених претходних корака, постоје сви елементи потребни за израду Стратегије управљања ризицима, прописане чланом 6. став 3. Правилника о заједнички критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и изве-штавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору (Сл.гл.РС бр. 99/11 и 106/2013). За кориснике јавних средстава који имају испод 100 запослених овај акт може да има обим од неколико страна, на којима треба обухватити најважније стратешке ризике, у свим организационим деловима, начин и активности њиховог решавања, као и периоде накнадне провере предузетих мера и ефеката на утврђене ризике.

Закључна напомена: увођење интерне контроле је индивидуалан процес за сваког корисника јавних средстава, зависи од постојећег контролног окружења, обима пословних активности, расположивих ресурса и предвиђених циљева, тако да није могућа детаљнија разрада овог модела, без уважавања свих специфичности посебно за сваког корисника јавних средстава и његов положај у буџетском систему Републике Србије.

Питања везана за извештавање о систему финансијског управљања и контроле

Закон о буџетском систему (“Сл. гл. РС”, бр. 54/2009, … 108/2013) у члану 81. ст. 5. предвиђа да ‘’Руководилац из става 4. овог члана до 31. Марта текуће године за претходну годину на прописани начин извештава министра о адекватности и функционисању система финансијског управљања и контроле”. Према томе, сви годишњи извештаји о адекватности и функционисању система финансијског управљања и контроле достављају се Министарству финансија – Централној јединици за хармонизацију.

Именовање руководиоца за финансијско управљање и контролу

Не, за руководиоца задуженог за финансијско управљања и контролу потребно систематизовати посебно радно место, већ једног од постојећих руководилаца треба задужити овим пословима за читаву организацију.

Уколико у кориснику јавних средстава није основана радна група, није именован руководилац за финансијско управљање и контролу и не постоје писане процедуре, то значи да није уведен систем финансијског управљања и контроле на начин како је прописано Правилником о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору (“Службени гласник РС”, бр.99/2011 и 106/2013).

Постојање Правилника о систематизацији, Правилника о рачуноводству, планова рада, годишњих рачуна и слично, само по себи није довољан показатељ да је систем финансијског управљања и контроле на неки начин успостављен, већ да је постојећи систем контрола успостављен превасходно ради обезбеђења законитости пословања. Потребно је преиспитати садржину:

  • Правилника о систематизацији, у смислу да ли одређује процедуре и начин управљања људским ресурсима;
  • Правилника о рачуноводству, у смислу да ли одређује процедуре за ауторизацију и одобравање; поделу дужности и пренос овлашћења, како би се онемогућило једном лицу да у исто време буде одговорно за ауторизацију, извршење, књижење и контролне активности; систем дуплог потписа у коме ни једна обавеза не може бити преузета или извршено плаћање без потписа руководиоца корисника јавних средстава и руководиоца финансијске службе или другог овлашћеног лица; претходну проверу законитости коју спроводи овлашћено лице које одреди руководилац корисника јавних средстава; процедуре потпуног, исправног, тачног и благовременог књижења свих трансакција; извештавање и преглед активности – процену ефективности и ефикасности трансакција; правила документовања свих трансакција и послова везаних за активност корисника јавних средстава;
  • планова рада у смислу да ли одређују начин управљања ризицима, који обухвата идентификовање, процену и контролу над потенцијалним догађајима и ситуацијама које могу имати супротан ефекат на остварење циљева корисника јавних средстава;
  • Годишњих извештаја у смислу да ли садрже процену ефективности и ефикасности трансакција, начин надгледања процедура; како би методом самопроцене одредили степен развоја система финансијског управљања и контроле код сваког корисника јавних средстава.

Питања везана за израду прописа и описа пословних процеса те састављање књиге пословних процеса

Директни корисници буџета општина и индиректни корисници средстава буџета општина обавезни да успоставе свеобухватан систем интерних контрола, који се спроводи политикама, процедурама и активностима, са задатком да се обезбеди разумно уверавање да ће се остварити циљеви корисника јавних средстава, у складу са Правилником о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање и функционисање система финансијског управљања и контроле у јавном сектору (Сл. гл. РС”, бр. 99/2011 и 106/2013) и у роковима предвиђеним Стратегијом развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору у Републици Србији (“Сл. гл. РС”, бр. 61/2009 и 23/2013).

Питања везана за управљање ризицима (доношење Стратегије управљања ризицима, именовање одговорне особе за ризике)

Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање и функционисање система финансијског управљања и контроле у јавном сектору (Сл. гл. РС”, бр. 99/2011 и 106/2013) у члану 6. ст. 2. Предвиђа обавезу ”руководиоца корисника јавних средстава да усвоји стратегију управљања ризиком, која се ажурира сваке три године, као и у случају када се контролно окружење значајније измени.” Регистар ризика је алат и саставни део стратегије управљања ризиком.

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ

Уколико имате неко питање будите слободни да нам га поставите. Ми смо ту да Вам одговоримо у најкраћем могућем року.

Sending

Log in with your credentials

or    

Forgot your details?

Skip to toolbar